Be careful what you put them through...
Dočeka me sa širokim osmehom i odmah mi popravi dan. Kako joj uspeva? Pored svih problema, osmeh na licu, uvek srećna i raspoložena. Jednom sam je pitala odakle joj tolika energija i gde čupa sve te razoge za sreću kad je, budimo realni, sve naopačke i ništa nije kako treba. Pogledala me kao da sam luda i razvukla usne u osmeh, namignula i rekla: "Lep dan danas, nikad ne znaš šta te čeka na kraju dana". Znam, sve što i na početku. Ali nisam joj to rekla, nekako mi bilo žao da upadam u raspravu o životu sa njom. Uvek izgubim.
Skuvala je kafu i sela. Pita šta ima novo. Kao i uvek- sve po starom- problemi, loši ljudi... A kod nje?? Ostavio je dečko, posle dve godine, eeeej dve godine!! I to mi tek onako provuče kroz priču, kao da to nije bitno. Pogledam je i pitam šta će sad.
"Kako šta ću, nastavljam dalje, naravno. On je čovek mog života, i samo zato postojim na svetu- da ga volim".
Ovaj put kez.
Sad sam se već zabrinula, nije normalna, da priča tako o njemu i raskidu, i pri tom da se kezi. Ne, jednostavno nije. Ridanje je primerenije.
Pročita moje misli i nastavi dalje, naravno sa osmehom.
"Ne gledaj me tako, ne razumeš". Naravno da ne razumem. "Znaš, nije sve u tome da budeš sa tom osobom. Okej, većinu vremena jeste, ali postoji i onaj mali deo tebe koji je srećan samo zato što on postoji. Ne mora da bude tu, sama ta činjenica o njegovom postojanju uopšte, čini život mnooogo lepšim. Razumeš? Kao da je na jednoj strani sve ružno na svetu, a na drugoj strani on, preteći da preokrene situaciju u svoju korist".
Divno je to sve, ali šta ti imaš od toga? Kako možeš toliiko da voliš?
"Kako ti ne možeš? Zato smo stvoreni".
Čuvaj ljude koje voliš.
Dočeka me sa širokim osmehom i odmah mi popravi dan. Kako joj uspeva? Pored svih problema, osmeh na licu, uvek srećna i raspoložena. Jednom sam je pitala odakle joj tolika energija i gde čupa sve te razoge za sreću kad je, budimo realni, sve naopačke i ništa nije kako treba. Pogledala me kao da sam luda i razvukla usne u osmeh, namignula i rekla: "Lep dan danas, nikad ne znaš šta te čeka na kraju dana". Znam, sve što i na početku. Ali nisam joj to rekla, nekako mi bilo žao da upadam u raspravu o životu sa njom. Uvek izgubim.
Skuvala je kafu i sela. Pita šta ima novo. Kao i uvek- sve po starom- problemi, loši ljudi... A kod nje?? Ostavio je dečko, posle dve godine, eeeej dve godine!! I to mi tek onako provuče kroz priču, kao da to nije bitno. Pogledam je i pitam šta će sad.
"Kako šta ću, nastavljam dalje, naravno. On je čovek mog života, i samo zato postojim na svetu- da ga volim".
Ovaj put kez.
Sad sam se već zabrinula, nije normalna, da priča tako o njemu i raskidu, i pri tom da se kezi. Ne, jednostavno nije. Ridanje je primerenije.
Pročita moje misli i nastavi dalje, naravno sa osmehom.
"Ne gledaj me tako, ne razumeš". Naravno da ne razumem. "Znaš, nije sve u tome da budeš sa tom osobom. Okej, većinu vremena jeste, ali postoji i onaj mali deo tebe koji je srećan samo zato što on postoji. Ne mora da bude tu, sama ta činjenica o njegovom postojanju uopšte, čini život mnooogo lepšim. Razumeš? Kao da je na jednoj strani sve ružno na svetu, a na drugoj strani on, preteći da preokrene situaciju u svoju korist".
Divno je to sve, ali šta ti imaš od toga? Kako možeš toliiko da voliš?
"Kako ti ne možeš? Zato smo stvoreni".
Čuvaj ljude koje voliš.
Нема коментара:
Постави коментар