петак, 01. јун 2012.

SREĆA ili tome slično

Koliko je potrebno za sreću?
Prijatelj(i), kafica i (poneka) cigara. Sreća je u malim stvarima. Bla, bla, bla. A da li je? I da li uopšte možemo govoriti o "sreći" kao pojmu sa određenim značenjem, i o tome koliko je dovoljno za sreću?
Ne.
Pa  i ako uzmemo da je sreća  malim stvarima - pogledu, dodiru, osmehu ili lepoj reči, zašto onda takve stvari zovemo "malim"? Zar to nisu onda velike, najveće stvari? Jezik je čudo.
Biće da smo svi mi foliranti koji zapravo pričaju gluposti poput "skroman sam, ne treba mi puno...". Bla, bla, bla. A zapravo želimo lance, katance, avione (poneko) i kamione. Zašto nismo iskreni (prema sebi i drugima) ?
Priznajmo lepo - svi do jednog smo pohlepni.
Sreću ili imaš ili nemaš. Ako nemaš, onda je tražiš u sitnicama ili u sebi. Ne, nije to nečiji izbor, jednostavno smo primorani na to.
Možda, cela ta priča sa krizom i nije tako loša- u nedostatku sreće ljudi se okreću prijateljima, muzici, pisanju ili (nedajbože) alkoholu i ostalim porocima. Sve u svemu, ljudi postaju bolji i sebi i drugima.
(Možda) Ne bi bilo loše da ova kriza potraje. Da vidimo i to.